UVOD. Ovaj razdeo obuhvata relativno mali broj vrsta koje su dosta slične po građi, tako da imaju mnoštvo zajedničkih osobina. Do danas je opisano oko dvesta vrsta klasifikovanih u oko 24 roda (zavisno od klasifikacije). Zbog problematične mikrotaksonomije, ovaj razdeo algi ima više sinonima: Cryptophyceae, Cryptomonadales, Cryptomonadida, Cryptista.
MORFOLOGIJA. Predstavnici ovog razdela algi su jednoćelijski biflagelatni, najčešće aktivno pokretni protisti. Neke vrste grade želatinozne kolonije. Dužina ćelije im se kreće između 2 i 20 mikrometara, a širina između 3 i 16 mikrometara.Na površini njihovih ćelija se nalazi periplast. Periplast im je građen od proteina i sastoji se od redova pločica. Njihove ćelije su asimetrične; imaju dorziventralnu građu i jednu, kosu ili poprečnu, brazdu.
VESTIBULUM. Na prednjem kraju tela nalazi se meškoliko udubljenje (vestibulum) čiju unutrašnju površinu prekrivaju žarne strukture. Žarne strukture se nazivaju trihocisti (na francuskom trichocystes) ili eđžektozomi (fr. éjectosomes). Osim u meškolikom udubljenu („ždrelu“), žarne strukture nalaze se i u površinskim delovima protoplasta. Iz meškolikog udubljenja izlaze dva nejednaka biča. Bičevi su nejednaki po dužini i građi, a razlikuju se i po funkciji. Jedan, najčešće prednji, u funkciji je kretanja, a bočni ili zadnji vrši funkciju usmeravanja organizma. Oba biča su pleuronematična.
U ćeliji se još nalaze hromoplasti, vakuola, jedro, mitohondrije i ostale organele karakteristične za eukariotske organizme.
JEDRO. Ćelije su jednojedarne. Jedra se dosta krupna, a hromatinski konci u njemu tako su raspoređeni da grade rozetu.
U ćeliji se još nalaze hromoplasti, vakuola, jedro, mitohondrije i ostale organele karakteristične za eukariotske organizme.
JEDRO. Ćelije su jednojedarne. Jedra se dosta krupna, a hromatinski konci u njemu tako su raspoređeni da grade rozetu.
HROMOPLASTI. U periplastidnom prostoru se nalaze jedan ili dva primarna hromoplasta, jedan sekundarni hromoplast, jedan ili dva nukleomorfa i granule skroba. Stroma hromoplasta predstavlja gust matriks ili je stromin sadržaj gusto granuliran i sadrži lipidne globule. U stromi hromoplasta se najčešće nalaze lamele od po dva tilakoida ili, ređe, tilakoidi su grupisani u grupe od po 3 ili 4. Tilakoidi su u lamelema razmaknuti, a ređe pribijeni. U hromoplastima gde su po dva tilakoida grupisana u lameli, lamele čine niz duž hromoplasta. Ovakva organizacija tilakoida u hromoplastima je specifična u poređenju sa drugim razdelima algi. Hromoplasti ove grupe algi su dvojaki. Jedni su nastali sekundarnom endosimbiozom sa autotrofnim eukariotskim organizmom sa monadoidnim tipom morfološke organizacije, pri čemu se endosimbiont nalazi u periplastidnom prostoru, oivičen periplastidnom membranom nastalom proširenjem jedrovog ovoja. Drugi tip hromoplasta u ćelijama ovih algi je nastao primarnom simbiozom sa heterotrofnim eukariotskim organizmom na monadoidnom nivou morfološke organizacije. Ovi hromoplasti su okruženi sa četiri membrane od kojih su dve unutrašnje hromoplastne, dok dve spoljašnje predstavljaju endoplazmatični retikulum koji je u vezi sa jedrom. U ovim hromoplastima se može naći jedan ili više pirenoida okruženih skrobom.Pojedini rodovi ovih algi su diplomorfni kao na primer Cryptomonas i Proteomonas.
PIGMENTI. U hromoplastima se nalaze hlorofili a i c2. Od karotena se nalaze α, β i ε karoten, a od ksantofila je karakterističan kriptoksantin. Od fikobilina imaju B- fikoeritrin, R- fikoeritrin i C-fikocijanin. Pigmenata iz grupe karotena i ksantofila, po pravilu, ima više od hlorofila i zato je telo ovih algi različitih boja (crvene, plave, mrke, zelene, maslinasto žute). Boja pojedinih predstavnika Cryptophyta različita je, ali stalna, pa je zato značajan taksonomski karakter.Iako je većina vrsta razdela Cryptophyta fotoautotrofna, među njima se nalaze i heterotrofni oblici kod kojih potpuno odsustvuju hloroplasti. Takve vrste su bezbojne. U telu nekih predstavnika (npr. Cyanophora) umesto hloroplasta nalaze se cijanele. Predstavnici sa cijanelama su prema novijim shvatanjima prebačeni u razdeo Glaucophyta, mada mnogi algolozi ne smatraju opravdanim isključivanje ovih predstavnika iz razdela Cryptophyta.
RAZMNOŽAVANJE. Predstavnici ovog razdela se razmnožavaju isključivo vegetativno i to uzdužnom deobom ćelije na dve, pri čemu jedinka ne prestaje sa kretanjem. Iz ovoga treba izuzeti samo jednu vrstu kod koje je uočena izogamija i kariogamija (Krugens et Lee, 1988). Kod predstavnika ovog razdela mitoza je otvorena.
PIGMENTI. U hromoplastima se nalaze hlorofili a i c2. Od karotena se nalaze α, β i ε karoten, a od ksantofila je karakterističan kriptoksantin. Od fikobilina imaju B- fikoeritrin, R- fikoeritrin i C-fikocijanin. Pigmenata iz grupe karotena i ksantofila, po pravilu, ima više od hlorofila i zato je telo ovih algi različitih boja (crvene, plave, mrke, zelene, maslinasto žute). Boja pojedinih predstavnika Cryptophyta različita je, ali stalna, pa je zato značajan taksonomski karakter.Iako je većina vrsta razdela Cryptophyta fotoautotrofna, među njima se nalaze i heterotrofni oblici kod kojih potpuno odsustvuju hloroplasti. Takve vrste su bezbojne. U telu nekih predstavnika (npr. Cyanophora) umesto hloroplasta nalaze se cijanele. Predstavnici sa cijanelama su prema novijim shvatanjima prebačeni u razdeo Glaucophyta, mada mnogi algolozi ne smatraju opravdanim isključivanje ovih predstavnika iz razdela Cryptophyta.
RAZMNOŽAVANJE. Predstavnici ovog razdela se razmnožavaju isključivo vegetativno i to uzdužnom deobom ćelije na dve, pri čemu jedinka ne prestaje sa kretanjem. Iz ovoga treba izuzeti samo jednu vrstu kod koje je uočena izogamija i kariogamija (Krugens et Lee, 1988). Kod predstavnika ovog razdela mitoza je otvorena.
EKOLOGIJA. Predstavnici ovog razdela naseljavaju plankton i neuston oligotrofnih, umereno stajaćih voda - jezera i mora, kao i visokoplaninske ili veoma hladne vodene ekosisteme, gde imaju veoma važnu ulogu u primarnoj produkciji. Što se tiče broja vrsta u morima ima ih oko 100, tj. polovina od ukupnog broja. Često kada se prenamnože izazivaju zagađenja ovih voda. U novije vreme usled otapanja glečera na Antartiku dolazi do lokalnih cvetanja flore ovih algi u rezervoarima otopljene vode. U oligotrofnim slatkovodnim jezerskim ekosistemima Cryptophyta formiraju brojne populacije na većim dubinama (15-23 metara) na dodiru oksične i anoksične zone.Neke vrste, kao što je Cryptomonas curvata, stanovnici su zagađenih voda. Nasuprot njima pojedine vrste, poput Cryptomonas platyuris, naseljavaju čiste, posebno jezerske, vode. S obzirom na to da su pojedine vrste Cryptophyta adaptirane samo na određene životne uslove, bilo u čistoj ili zagađenoj vodi, i da su veoma osetljive na promenu tih uslova, javljaju se kao značajni bioindikatori stepena saprobnosti vode.
